Poslu\u0161ajte, bra\u0107o mila,
\nGorku muku Gospodina
\nIsukrsta, Bo\u017ejeg Sina,
\nKoju za nas sada prima.
\nRad na\u0161ega vazda mira
\nOn na kri\u017eu sad umira.
\nVi po\u0161teni redovnici,
\nIsusovi nasljednici,
\nSada crkve poru\u0161ite,
\nZa Isusom vi tu\u017eite,
\nI puk na pla\u010d probudite
\nZa Isusom svi cvilite.
\nI vas molju pravovirni,
\nPoslu\u0161ajte srdcem smirni,<\/p>\n
Od Marije te\u017eku tu\u017ebu,
\nTer pla\u010dite \u0161 njom u dru\u017ebu.
\nSve stvorenje Gospu sdru\u017ei
\nTresu\u0107i se \u0161 njom u tuzi.
\nJer Gospa sva preda\u0161e,
\nTer cvile\u0107i progleda\u0161e,
\nKakve ho\u0107e \u010duti glase
\nOd Isusa ki nas spase.
\nEto Ivan cvile\u0107 te\u010de,
\nKako mrtva Gospa kle\u010de.
\nKad Ivana zgleda pla\u010dna
\nObrani ju rana ma\u010dna,
\nKad joj pla\u010dno uzgovori
\nPade Gospa ni\u017ece doli.
\nDr\u017eati se ve\u0107 ne mo\u017ee<\/p>\n
Od tuge se prinemo\u017ee.
\nTad prite\u010de Mandalina
\nPrimi Gospu tu na krila.
\nGospi sestre priteko\u0161e
\nI k njome se sve steko\u0161e.
\nPla\u010d \u010dinjahu s Mandalinom
\nZa Isusom Gospodinom
\nKad se Gospi svist povrati
\nPo\u010de Ivu zagrijati.
\nIvo dragi, ti s\u2019 uta\u017ei,
\nTer mi tu\u017enoj majci ka\u017ei
\nGdi je Isus moja dika,
\nVidim da je zla prilika.<\/p>\n
Tada Ivan pade nica
\nSakriv svoja pla\u010dna lica.
\n\u00bbSli\u0161i, mati Isusova,
\nS pomljom velom svaka ova,
\nJer ti nosim tu\u017ene glase,
\nIsusa ti jur proda\u0161e.
\nJuda izda me\u0161tra svoga,
\nZlim \u017didovom Sinka tvoga.
\nOd poglavic\u2019 iska pomo\u0107
\nDa Isusa izda ob no\u0107.
\nJere u dne ne smi\u0111a\u0161e,
\nOd puka se on boja\u0161e.
\nTute vojsku pripravi\u0161e,
\nTer je s Judom odpravi\u0161e<\/p>\n
Na molitvi Isus sta\u0161e,
\nKad se vojska pribli\u017ea\u0161e.
\nVas se krvlju on znoja\u0161e,
\nOtca svoga kad molja\u0161e
\nKad u vrtlu on molja\u0161e,
\nVas se krvlju obliva\u0161e.
\nAn\u0111el s neba k njemu do\u0111e
\nPodkripiv ga opet po\u0111e.
\nPokle Isus bi pokripljen
\nS voljom otca nije dignen.
\nTute Juda s vojskom po\u0111e
\nPrama vojski Isus po\u0111e.
\nKad im re\u010de: Kog\u2019 i\u0161tete?
\nUdari\u0161e svi na pete.<\/p>\n
Pokaza im svoju kripost
\nAl’ na njima bi\u0161e slipost.
\nKad pred vojskom Juda do\u0111e,
\nK Isukrstu odma po\u0111e.
\nZdrav Isuse, me\u0161tre dragi,
\nOd svih ljudih po\u0161tovani.
\nPozdravom ga Juda izda,
\nU \u017eidovske ruke prida.
\nKad se Juda \u0161 njim pozdravi
\nPodbi\u0161e ga kako lavi.
\nPodbi\u0161e ga oru\u017enici,
\nPobigo\u0161e u\u010denici.
\nTu bi, Gospe, puka\u2019 kami
\nGdi ga biju palicami,<\/p>\n
I kamenjem kruto dosti
\nI oru\u017ejem brez milosti.
\nModrice mu izpri\u010dane,
\nI sve krvju izmi\u0161ane.
\nVas izranjen tute osta,
\nI pogr\u0111en vrlo dosta.
\nIzmu\u010di\u0161e, Gospe, tako
\nPak sveza\u0161e naopako.
\nI za dat mu ve\u0107e muke,
\nSveza\u0161e mu nazad ruke.
\nOd zemlje ga podigo\u0161e,
\nTer ga stra\u0161no povedo\u0161e.
\n\u0160 njim po\u0111o\u0161e u dvor Ane
\nDaju\u0107i mu ljute rane;<\/p>\n
Zlo od njega, majko, tvore
\nDokle ti ga ne umore.
\nKada Ivan majci re\u010de,
\nKako mrtva Gospa kle\u010de.
\nStra\u0161na tuga na nju do\u0111e,
\nBritki ma\u010djoj srdce pro\u0111e
\nTer otisnu kako kami,
\nPoliv\u0161i se sva suzami.
\nPotamni joj tu\u017eno lice
\nOd velike te tu\u017eice.
\nNa pla\u010d veli svak se ste\u010de,
\nKad joj Ivan ri\u010di re\u010de,
\nGospa glasom tu zacvili:
\n\u00bbVajmeh! Sinko moj primili,<\/p>\n
Gdi si, Sinko, \u017eeljo moja?
\nTu\u017ena ti je majka tvoja.
\nVajmeh! Mande, pomozi me,
\nI po putu povedi me,
\nBrzo pojmo Sinku momu,
\nPridragomu me\u0161tru tvomu.\u00ab
\nUputi se tu\u017ena mati,
\nVe\u0107e doma nehti stati.
\nOd tu\u017eice sva drhta\u0161e
\nKaplje krvi kad gleda\u0161e.
\nKad do\u0111o\u0161e pred dvor Ani,
\nAli bi\u0161e tu dvorani.
\nIz daleka tu gledahu
\nGdi \u017didovi vapijahu<\/p>\n
Protiv njemu govorahu
\nU svemu ga osva\u0111ahu.
\nJedan digne tu desnicu
\nDa Isusu zau\u0161nicu.
\nKad to za\u010du tu\u017ena mati,
\nPo\u010de suze prolivati.
\n\u00bbVajmeh! Sinko, \u017eeljo moja,
\nTu\u017ena ti je majka tvoja.
\nDragi sinko, ti li primi
\nTi zau\u0161ak me\u0111u njimi?
\nNemilo te, Sinko tvore,
\nDokle mi te neumore.\u00ab
\nIstom Gospa ri\u010d izusti,
\nIz dvora se narod pusti.<\/p>\n
Prija nego dvoru do\u0111e,
\nVrlo Isus svezan pro\u0111e.
\nKada vidi tu\u017ena mati,
\nPo\u010de suze prolivati.
\n\u00bbJaoh meni! Dragi Sinu,
\n\u0160to mimo me mu\u010de minu?
\n\u0160to toliko vrlo bi\u017ei\u0161?
\nAT se svoje majke stidi\u0161?
\nObazri se, zlato moje,
\nMarija te majka zove.
\nNeimam koga ja moliti,
\nKo \u0107e za te govoriti.
\nSve je, Sinko, protiv tebi,
\nDa t\u2019 oprosti nitko nebi.<\/p>\n
Pla\u010dna majka to vide\u0107i
\nPo\u0111e za njim sva cvile\u0107i.
\nU prsi se udara\u0161e,
\nCvile\u0107 tu\u017ena govora\u0161e,
\n\u00bbAime meni, dragi Sinko,
\nI velika moja diko,
\nTako li se \u010dini tebi
\nJer na svietu pravde nebi.
\nNe dadu mi pristupiti,
\nDa te mogu poljubiti!\u00ab
\nKada Gospa svaka re\u010de
\nSvomu Sinku tu prite\u010de
\nNju \u017didovi otisko\u0161e,
\nA s Isusom otido\u0161e<\/p>\n
Koje srdce kako kami
\nProlio bi tu suzami.
\nKad pro\u0111o\u0161e \u0161 njim bi\u017ee\u0107i
\nPade Gospa tu cvile\u0107i.
\nTute \u0161 njime poteko\u0161e
\nPrid Kajfu ga povedo\u0161e.
\nI do Kajfe sve hode\u0107i
\nBiju\u0107i ga, i vode\u0107i.
\nKad pred Kajfu doteko\u0161e
\nProtiv njemu svi reko\u0161e,
\nDa iznosi zakon novi
\nPo svih zemljah cesarovih,
\nTer puk mami hitrom \u010dinom,
\n\u010cine\u0107i se Bo\u017ejim Sinom;<\/p>\n
Mnoge stvari diluju\u0107i
\nI narode varaju\u0107i.
\nJo\u0161te bi\u0161e primaknuli
\nGovore\u0107i: Mi smo \u010duli,
\nMogu crkvu razoriti
\nI u tri dni na\u010diniti.
\nVas puk na njeg vapija\u0161e,
\nAli Isus mu\u010den stase.
\nUsta Kajfa ter mu priti
\nTi Sin Bo\u017eji ho\u0107e\u0161 biti.
\nNa nj se Isus neizpri\u010di
\nNeg mu re\u010de ove ri\u010di,
\nPoni\u017eeno sta\u0161e doli
\nPaka Kajfi odgovori:<\/p>\n
Dobro jesi reko i sam,
\nDa Sin Bo\u017eji pravi jesam.
\nOd sad \u0107e\u0161 me ti viditi
\nU oblaku prihoditi,
\nNa nebesa uzhode\u0107i
\nS desnu Otca jur side\u0107i.\u00ab
\nKada Kajfa to razumi,
\nOd \u017ealosti mal neumri;
\nRazdri svite svoje ljuto,
\nPak zavapi glasom kruto:
\nNe i\u0161tite ve\u0107 svido\u010dbe,
\nNe \u010duste li psosti ove?
\nKad \u017didovi razumi\u0161e,
\nSvi iz glasa zavapi\u0161e:<\/p>\n
Na smrt njega da vodimo,
\nDa se ovdi ne trudimo,
\nPilatu ga svi reko\u0161e
\nPaka \u0161 njime poteko\u0161e.
\nNa obrazu mu svi pljuvahu,
\nPred Pilatom govorahu.
\nPilatu ga dovedo\u0161e
\nJednim glasom svi reko\u0161e:
\nSudi da ga umorimo,
\nJer ga kriva nahodimo,
\nJer puk mami hitrom \u010dinom,
\n\u010cine\u0107i se Bo\u017ejim Sinom.
\nAl Pilato znadija\u0161e
\nDa pravedan on bija\u0161e,<\/p>\n
Nenavidnost on vi\u0111a\u0161e
\nSuditi ga nehtija\u0161e.
\nTad u gradu Irud sta\u0161e,
\nS Pilatom se zlo htija\u0161e.
\nPosla njega tad Pilato
\nDa ga Irud sudi za to.
\nKad Isusa Irud vidi
\nDa ga mnoga vojska slidi,
\nTad se Irud \u0161 njim naruga:
\nGospodine, puno sluga.
\nVele drago njem bija\u0161e
\nDa Isusa on vi\u0111a\u0161e.
\nKad ulize prid Iruda
\nPo\u010de Irud iskat \u010duda.<\/p>\n
Oto vino, oto voda,
\nU\u010din\u2019 sada \u010duda tvoja.
\nU\u010din\u2019 da je voda vino
\nKako prije s\u2019 u\u010dinio.
\nMnoge ri\u010di govora\u0161e,
\nAli Isus mu\u010de stase.
\nTad se Irud njim naruga,
\nNa vratu mu bi veruga,
\nBilu svitu nanj stavi\u0161e
\nPilatu ga povrati\u0161e,
\n\u010cine\u0107i ga za mahnita,
\nNek kamenje za njim hita.
\nBo\u017ejeg Sina tu pogrdi
\nIrud, ki je srdca tvrdi.<\/p>\n
Mir s Pilatom u\u010diniv\u0161i,
\nK njem Isusa povrativ\u0161i.
\nTu ga ru\u017eno povedo\u0161e,
\nTer Pilatu doteko\u0161e.
\nKad do\u0111o\u0161e \u0161 njim na vrata
\nUlizo\u0161e pred Pilata.
\nPred Pilatom vapijahu
\nProtiv njemu govorahu:
\nSudi da ga umorimo,
\nJer ga kriva nahodimo.
\nO Pilato, sad ga sudi
\nTer nas ve\u0107e ti netrudi.
\nPilat po\u010de tad misliti
\nKako \u0107e ih umiriti.<\/p>\n
Jeda bi se ukrotili,
\nI na smrt ga ne prosili.
\nI za puku ugoditi
\nPo\u010de njega bi\u010dim\u2019 biti
\nTu ga bi\u0161e mnogo ljuto
\nPrivezav\u0161i stupu kruto;
\nTu ga bi\u0161e bi\u010dim\u2019 ljutim
\nI zelenim jo\u0161te prutim.
\nKud ga bi\u010dim\u2019 udara\u0161e,
\nSvuda krvca proliva\u0161e.
\nKako te\u017eko udara\u0161e,
\nPo njem ko\u017ea svud puca\u0161e.
\nKrv ga svega obliva\u0161e
\nPo zemlji se proliva\u0161e.<\/p>\n
\u0160est hiljada bi\u010da bi\u0161e,
\nI \u0161est stotin jo\u0161te vi\u0161e\/
\nI \u0161esdeset, i \u0161est vi\u0161e,
\n\u0160to \u017didovi udari\u0161e.
\nIzmu\u010di\u0161e njega tako
\nVe\u017eu\u0107 ruke naopako.
\nGospa sta\u0161e tad izvanka,
\nIsusova tu\u017ena majka.
\nLjute bi\u010de tu slu\u0161a\u0161e,
\nAli Sinka nevi\u0111a\u0161e.
\nRane joj se ponovi\u0161e,
\nTer joj srdce otvori\u0161e.
\nGovoriti ve\u0107 ne mo\u017ee
\nOd tuge se prinemo\u017ee.<\/p>\n
Ko je srdce kako kami
\nProlilo bi tad suzami.
\nOd stupa ga odveza\u0161e
\nPo svem dvoru poteza\u0161e.
\nU skerlet ga obla\u010dahu
\nI o\u010di mu zatvarahu.
\nPo obrazu udarahu
\nRugaj u\u0107 se govorahu:
\nAko jesi Isus mudri,
\nProrokuj nam tko te udri.
\nS njim se mnogo naruga\u0161e,
\nI na obraz jo\u0161 pljuva\u0161e.
\nNiki tada poteko\u0161e
\nTrnja krunu opleto\u0161e.<\/p>\n
Kad trnovu krunu svi\u0161e
\nNa glavu mu po’stavi\u0161e.
\nNabi\u0161e ju sa svih strana,
\nDa mu do\u0111e do mo\u017edana
\nKo je srdce da ne pla\u010de
\nSmi\u0161ljaju\u0107i o\u0161tre dra\u010de?
\nSina Bo\u017ejeg okruni\u0161e,
\nTrnja glavu napuni\u0161e.
\nVas mu obraz krvav bi\u0161e,
\nNe more se re\u0107i vi\u0161e.
\nPokaza ga Pilat puku,
\nDr\u017ee\u0107i ga sam za ruku,
\nDa ga vide okrunjena,
\nPo svem tilu izranjena.<\/p>\n
Tad Pilato govora\u0161e,
\nEvo \u010dovik, kaziva\u0161e,
\nJeda bi se ukrotili,
\nTer ga na smrt neprosili.
\nKad ga oni ugleda\u0161e
\nKako lavi zare\u017ea\u0161e,
\nTer Pilatu doteko\u0161e,
\nS\u2019 jednim glasom svi reko\u0161e,
\nSvi na njega vapijahu:
\nPropni njega, govorahu.
\nAl’ Pilato to znadi\u0161e
\nDa himbeno predan bi\u0161e.
\nUmirit ih nemoga\u0161e,
\nZato njima govora\u0161e:<\/p>\n
Kad na moju sada ne bi,
\nPropnite ga vi po sebi.
\nNahodim ga brez krivine
\nNije pravo da pogine,
\nPustite ga rad blagdana,
\nA propnite Barabana,
\nKi je zao vazda bio,
\nI \u010dovika jo\u0161 ubio.
\nBarabana svi pro\u0161ahu,
\nNa Isusa vapijahu,
\nJer puk mami hitrom cinom,
\n\u010cine\u0107i se Bo\u017ejim Sinom.
\nKad sli\u0161a\u0161e to Pilato
\nUzboja se ve\u0107ma za to.<\/p>\n
U pala\u010du ulizav\u0161i
\nUpita ga: otkuda si?
\nNi\u0161ta Isus tad ne re\u010de,
\nPilato mu ovo re\u010de:
\nJa te mogu pogubiti
\nI mogu te jo\u0161 pustiti.
\nIsus re\u010de: O Pilato,
\n\u0160to me ve\u0107e pita\u0161 za to?
\nDa t\u2019 ne bude ozgor dato
\nNe bi ima oblast na to.
\nOd tad Pilat hotija\u0161e
\nDa ga pusti nastoja\u0161e,
\nA \u017didovi vapijahu
\nPropiti njega, govorahu,<\/p>\n
Jer ako ga ne pogubi\u0161,
\nCesarovu milost gubi\u0161,
\nJer se kraljem na\u0161im \u010dini,
\nTer cesarov puk on hini;
\nNeimamo sad mi kralja,
\nNeg slu\u0161amo svi cesara.
\nCesarom mu popriti\u0161e
\nI jo\u0161 tomu podmiti\u0161e.
\nPilat hoti njim ugodit
\nA zlo blago sebi dobit.
\nIzvede ga tad Pilato
\nNa sud, misto Lito\u0161trato.
\nOsudiv\u0161i njega dade
\nI u ruke njim predade.<\/p>\n
Jo\u0161 izjutra prija podne
\nOn osudi da se propne.
\nBlizu ura \u0161esta bi\u0161e
\nKad Isusa osudi\u0161e.
\nPilat puku govora\u0161e
\nDa pravedan on bija\u0161e.
\nI uzam\u0161i Pilat vodu
\nOpra ruke pri narodu.
\nKad Pilato ruke umi
\nPredav\u0161i ga njim osudi:
\nKad na moju sada nebi,
\nPropnite ga vi po sebi.
\nNahodim ga bez krivine,
\nNije pravo da pogine.<\/p>\n
Nije pravo da pogine
\nKrv pravednu da prolije.
\nTu Zidovi doteko\u0161e
\nI Pilatu svi reko\u0161e:
\nKrv njegovu mi primamo,
\nSvrhu di\u010de uzimamo.
\nLudo sebe izgubi\u0161e
\nI sami se odsudi\u0161e.
\nPravedno ga Pilat hti\u0161e
\nI upiso ime bi\u0161e,
\nKi se Isus zovija\u0161e
\nKralj \u017eidovski da bija\u0161e.
\nTrim jezicim svido\u010da\u0161e
\nDa \u017eidovski kralj bija\u0161e.<\/p>\n
To \u017didovom \u017eao bi\u0161e,
\nTer Pilatu govori\u0161e,
\nDa to pismo on napi\u0161e
\nJer \u017eidovski kralj nebi\u0161e.
\nAl\u2019 Pilato tako hti\u0161e
\nDa pravedno piso bi\u0161e,
\nJa sam dobro tako piso
\nNe prominih moju miso.
\nOsudu mu tu\u0111e \u0161ti\u0161e
\nPred svim pukom navisti\u0161e.
\nKonopom mu sve\u017eu grlo,
\nKri\u017e mu dadu nosit vrlo.
\nUmiljeno tad kri\u017e primi,
\nZagrliv ga po\u0111e \u0161 njimi.<\/p>\n
I dva \u0161 njime razbojnika
\n\u010cine\u0107i ga manenika.
\nKe propeti \u0161 njim vodahu,
\nZa pogrdu to \u010dinjahu.
\nPo\u0111e putem kri\u017e nose\u0107i,
\nDobrovoljno podnose\u0107i.
\nI puk za njim vas i\u0111a\u0161e,
\nSmrt mu vidit hotija\u0161e.
\nMnoge \u017eene tu bijahu
\nZa njim pla\u010dne gredijahu.
\nObazdri se Isus na nje
\nNjima re\u010de tu\u017eno stanje.
\nNe pla\u010dite \u017eene mene,
\nNeg pla\u010dite same sebe,<\/p>\n
I pla\u010dite sinke va\u0161e
\nKoji mene na smrt da\u0161e.
\nJer \u0107e vrieme br\u017ee biti
\nTu\u017ene \u0107ete govoriti:
\nBla\u017eene su nerodiv\u0161i
\nI prsima ne dojiv\u0161i.
\nPlanine se oborite,
\nTer nas \u017eive pomorite.
\nTo jim Isus govora\u0161e,
\nJer do\u0161asta znadija\u0161e.
\nKad vam budu grad podsisti,
\nSinkom \u0107ete meso jisti.
\nTo \u0107e vam se sve zgoditi,
\nNe htiste se pokoriti.<\/p>\n
Isus ri\u010di govore\u0107i,
\nI na sebi kri\u017e nose\u0107i;
\nOn na sebi kri\u017e nosa\u0161e,
\nCvile\u0107 majka putova\u0161e.
\nPrignu zemlji glavu dra\u010dnu
\nDa ne vidi majku pla\u010dnu.
\nS razbojnicim gredija\u0161e,
\nVas pogr\u0111en on bija\u0161e,
\nPrite\u010de mu tu\u017ena mati,
\nNe mo\u017ee ga ni poznati.
\nVe\u0107 o\u010dima nevi\u0111a\u0161e
\nSva se suzam obliva\u0161e.
\nNego Ivan tad prite\u010de,
\nEvo Sinak, Majci re\u010de.<\/p>\n
Kada Gospa Sinka zgleda
\nStudenija osta leda,
\nJer pogr\u0111en mnogo bi\u0161e,
\nNe more se re\u0107i vi\u0161e.
\n\u00bbPostoj, Sinko, du\u0161o moja,
\nSad umire majka tvoja.
\nDa te vidi tvoja majka
\nNa \u010das ovi od rastanka.\u00ab
\nIsus majku tad vidivi\u0161i,
\nPade zemlji kri\u017e pustiv\u0161i,
\nSuze po\u010de \u0161 njom roniti,
\nMajci svojoj govoriti:
\n\u00bbTi se, majko, prinema\u017ee\u0161
\nA men\u2019 ve\u0107u tugu daje\u0161:<\/p>\n
Neka, majko, muku trpim,
\nNeka mukom puk odkupim,
\nAko \u0107e\u0161 mi pokoj dati,
\nNemoj, majko, tugovati.
\nTute Gospa progovori,
\nSinu svomu odgovori:
\n\u00bbAimeh! Sinko, \u0161to to re\u010de.
\nTi umira\u0161, \u0161to \u0107u ve\u0107e?\u00ab
\nTu na zemlji Isus sta\u0161e,
\nJer kri\u017e nosit ne moga\u0161e.
\nTu \u017didovi priteko\u0161e,
\nI \u0160imuna privedo\u0161e.
\nDa\u0161e njemu kri\u017e nositi,
\nA Isusa zlo voditi.<\/p>\n
Majku \u0161 njime razdili\u0161e,
\nI \u017ealostno razcvili\u0161e.
\nKad po\u0111o\u0161e, \u0161 njim bi\u017ee\u0107i,
\nOsta Gospa tu cvile\u0107i.
\n\u00bbTi si, Sinko, radost moja,
\nTu\u017ena ti je majka tvoja.\u00ab
\nTu Isusa povedo\u0161e,
\nI na misto dovedo\u0161e
\nKalvarija ko se zva\u0161e,
\nGdi puk skupljen vas bija\u0161e.
\nTu njim na kri\u017e udari\u0161e
\nSve mu rane ponovi\u0161e.
\nPribi\u0161e mu ruke, noge,
\nZada\u0161e mu tuge mnoge.<\/p>\n
Ponovi\u0161e njemu rane,
\nKrv pote\u010de na sve strane,
\nPo kri\u017eu se krv to\u010da\u0161e
\nKa iz rana izvira\u0161e.
\nTad bi propet Sin Marije
\nNa vrh gore Kalvarije.
\nKada do\u0111e Gospa blizu, N
\na\u0111e Sinka ve\u0107 na kri\u017eu.
\nOd tu\u017eice sva drhta\u0161e
\nUz kri\u017e ruke podiza\u0161e.
\n\u00bbPrimi, Sinko, na kri\u017e mene,
\nNek i moje lice vene.
\nAjmeh! Sinko, dobro moje,
\nSlave mnoge gdi su tvoje?<\/p>\n
Vidim, Sinko, da skon\u010dava\u0161,
\nTu\u017enu majku kom\u2019 ostavlja\u0161?\u00ab
\nIsus majku kad sli\u0161a\u0161e
\nMuku ve\u0107u tad ima\u0161e.
\nPrem na kri\u017eu da visa\u0161e,
\nPla\u010dnu majku on ti\u0161a\u0161e.
\n\u00bbVe\u0107a mi je tuga tvoja,
\nNeg na kri\u017eu muka moja.\u00ab
\nVidi da se ona mu\u010di,
\nIvanu je priporu\u010di:
\n\u00bbEto Ivan moj pridragi,
\nSada budi Sin tvoj dragi;
\nA ti budi njemu mati,
\nSinom njega bude\u0161 zvati.\u00ab<\/p>\n
Ivanu se pak obrati:
\n\u00bbOna daje tvoja mati.
\nSad je ima\u0161 ti prijati
\nNeka ti je prava mati.\u00ab
\nGospa Ivu zagrlja\u0161e,
\nSuzami se poliva\u0161e.
\nZdrav mi budi, novi sinu,
\nSve veselje majku minu.
\nIzvan sebe Gospa bi\u0161e
\nZa se tu\u017ena neznadi\u0161e.
\nDva lupe\u017ea \u0161 njim prope\u0161e.
\nI rugat se \u0161 njim po\u010de\u0161e,
\nDa dostojno smrt prima\u0161e
\nJer se Bo\u017eji Sin \u010dinja\u0161e<\/p>\n
Svi se \u0161 njime tad rugahu
\nNa obraz mu jo\u0161 pljuvahu
\nMe\u0111u sobom govorahu,
\nI \u0161 njime se svi rugahu:
\nDruge spasit mnoge mo\u017ee
\nA sam sebe ne pomo\u017ee.
\nAko jesi ti Sin Boga,
\nU\u010din sada \u010duda mnoga.
\nTi na pomo\u0107 budi sebi
\nVirovat \u0107e svaki tebi.
\nPoglavice govorahu,
\nPogrdit ga nastojahu.
\nI njemu se svi klanjahu,
\nZdrav na\u0161 kralju govorahu.<\/p>\n
Ki propeti \u0161 njim bijahu
\nS obe strane, i visahu.
\nJedan njega tu psova\u0161e,
\nTamne ri\u010di govora\u0161e.
\nDrug\u2019 Isusa po\u010de branit,
\nI o\u010dito njega hvalit.
\nJer doisto znadija\u0161e
\nDa pravedan on bija\u0161e.
\nSa svim srdcem on odlu\u010di,
\nIsusu se priporu\u010di.
\nKaju\u0107i se vapija\u0161e
\nPak Isusu govora\u0161e:
\nTi Sin Bo\u017eji znam da jesi,
\nZlobe moje ti odnesi.<\/p>\n
Kada lupe\u017e tako re\u010de,
\nOd Isusa milost ste\u010de.
\nU istinu ja t\u2019 govoru
\nKri\u017e ti budi za pokoru,
\nJer \u0107e\u0161 sa mnom u Raj do\u0107i
\nPrije neg \u0107e danak pro\u0107i.
\nPokle Isus Raj obe\u0107a
\nDo\u0111e njemu bolest ve\u0107a.
\nPosli toga vapija\u0161e,
\nI na kri\u017eu pit iska\u0161e.
\nTu \u017didovi doteko\u0161e,
\n\u017du\u010d i osta doneso\u0161e.
\nSpugu jednu napuni\u0161e
\nPak Isusa napoji\u0161e.<\/p>\n
Kad okusi, nehti piti,
\nNego Otcu govoriti:
\n\u00bbSvr\u0161ena je trud, i muka
\nKoju podnih za gri\u0161nika.
\nZa odkupit narod ljudi
\nJa krv prolih iz svih udi.
\nA sad milost prosim taku
\nDa jim prosti\u0161 zlobu svaku.
\nI za ljubav ku mi nosi\u0161
\nDa ovomu puku prosti\u0161.
\n\u0160to mi \u010dine sad ne znaju
\nDaj jim milost nek se kaju.\u00ab
\nKada Isus ri\u010d izusti,
\nPrignuv glavu duh svoj pusti.<\/p>\n
Tad se tmine u\u010dini\u0161e,
\nPo sve svitu tamno bi\u0161e.
\nNebo uze tamnost na se,
\nJere umri ki nas spase.
\nSunce, misec potamni\u0161e
\nCrkve pokrov razru\u0161i se.
\nA zemlja se trese kruto
\nGdi Marija cvili ljuto.
\nStrahovita tre\u0161nja sta\u0161e,
\nKamenje se razpada\u0161e.
\nI grobi se otvori\u0161e
\nMrtvi iz njih izido\u0161e.
\nTo od ure \u0161este bi\u0161e
\nDo devete, i jo\u0161 vi\u0161e.<\/p>\n
Pristra\u0161eni svi tu stahu,
\nSin je Bo\u017eji govorahu.
\nI stotinik ta vide\u0107i
\nOn zavapi govore\u0107i:
\nPrav doisto ovi bi\u0161e,
\nNe more se re\u0107i vi\u0161e.
\nKoji \u0161 njimi tute stahu
\nU prsi se udarahu:
\nLongjin s vojskom tute sta\u0161e
\nS jednim okom nevi\u0111a\u0161e.
\nAli dobro on znadi\u0161e
\nDa Isukrst mrtav bi\u0161e.
\nRadi zlo\u0107e jo\u0161te vi\u0161e
\nSulicom ga udari\u0161e.<\/p>\n
Za pogrdu to \u010dinja\u0161e
\nNi mrtvu mu ne pra\u0161ta\u0161e,
\nTad pote\u010de krv i voda
\nNa spasenje od naroda.
\nNa Longjina kaplja pade,
\nOdmah s okom zdrav ostade.
\nKad to \u010dudo Longjin vidi
\nIsukrsta odma slidi.
\nU prsi se udara\u0161e,
\nI pro\u0161tenje on pita\u0161e.
\nKada svaka govori\u0161e
\nI nemilo umori\u0161e
\nNa svite mu \u017edribe da\u0161e
\nKoga koja zapada\u0161e.<\/p>\n
Tad mu svite podili\u0161e,
\nI vojnici razdili\u0161e,
\nGdi mu gleda tu\u017ena mati
\nNeka ve\u0107u \u017ealost pati.
\nKada svaka dovr\u0161i\u0161e
\nSvoju zlo\u0107u izpuni\u0161e.
\nTad se u grad povrati\u0161e.
\nJere blizu i no\u0107 bi\u0161e.
\nJozip pravi tu bija\u0161e
\nU Isusa virova\u0161e.
\nOn u\u010denik pravi bi\u0161e
\nS Nikodemom jo\u0161te vi\u0161e.
\nTer Pilatu govori\u0161e
\nI tilo mu izprosi\u0161e.<\/p>\n
Da ukopa u grob tilo
\nJere mu ga bi\u0161e milo.
\nDa u petak nezastane
\nDa subota nezastane,
\nJer subota blagdan bi\u0161e,
\nU \u017dudija nije vi\u0161e.
\nKad metnu\u0161e uz kri\u017e \u0161kale
\nTad ne bi\u0161e suze male.
\nKad mu krunu izvadi\u0161e
\nTu \u017ealosti mnoge bi\u0161e.
\nKad mu \u010davle izdirahu
\nMajci srdce razdirahu.
\nKad odbi\u0161e ruke, noge,
\nGospa ima tuge mnoge.<\/p>\n
Uz kri\u017e ruke podiza\u0161e
\nDajte mi ga, govora\u0161e.
\nSkinuv\u0161i ga majci da\u0161e,
\nJer od tuge umira\u0161e.
\nMajka Sinka zagrlja\u0161e
\nI suzami obliva\u0161e.
\nOd \u017ealosti jedva sta\u0161e
\nSinu svomu govora\u0161e:
\n\u00bbKoji grisi tvoji bi\u0161e,
\nTer te tako umori\u0161e?
\nKad me An\u0111el pozdravlja\u0161e
\nMeni majci govora\u0161e:
\nO Marijo, zdrava budi,
\nToga nigdi nezabudi;<\/p>\n
Sina Bo\u017ejeg ho\u0161 roditi;
\nVesela \u0107e\u0161 u vik biti.
\nA sad stinem kako stina
\nGledaju\u0107i mrtva Sina.
\nO studen\u010de \u017eive vode,
\nLip nau\u010de du\u0161e moje,
\nVele ti si prisanuo
\nNevi\u0161t mi se u\u010dinio.
\nAjmeh! Tvoje lice bilo
\nVele ti je potamnilo.
\nTvoje o\u010di kadka mrahu
\nKako \u017earko sunce sjahu,
\nS sada su potamnile
\nI svu svitlost izgubile.<\/p>\n
Glava slavna probodena
\nO\u0161trim trnjem izbodena.
\nTvoja usta, Sinko, medna
\nGorke \u017eu\u010di napojena:
\nAjmeh! Ruke tve medene
\nKe su sada probodene.
\nAjmeh! Puti tvoja bila
\nVele ti je potamnila.
\nAjmeh! Prsi ljuta rana,
\nKa prida mnom bi ti dana.
\nSrdce, prsi otvorene
\ni nemilo umorene.
\n\u010cavlim noge izrani\u0161e
\nPo sve svitu ke hodi\u0161e.<\/p>\n
Ajmeh! Tvoji bici ljuti,
\nZlo ti moje srdce \u0107uti.
\nOd \u017didova koje primi
\nMoj pridragi Sinko mili.
\nKog\u2019 oda zla ti izbavi
\nA on tebe sad obrani,
\nKog\u2019 izvede iz Egipta
\nI manom ga jo\u0161te pita;
\nI dobro mu svako hti\u0161e,
\nA on za to neznadi\u0161e.
\nVe\u0107 krv tvoju sad proli\u0161e,
\nMene gorko razcvili\u0161e.\u00ab
\nKad htijahu da ga dignu
\nOnda Majku tuga stignu,<\/p>\n
Mirisom ga pomaza\u0161e
\nJer obi\u010daj ta\u2019 bija\u0161e.
\nKada u grob njeg no\u0161a\u0161e
\nGospa glasom vapija\u0161e.
\nAjemh! Sinko, to sad \u0161to je?
\nTer ne pukne srdce moje.
\nDa me s tobom pokopaju
\nDa brez tebe ne ostaju.\u00ab
\nKad ga u grob postavi\u0161e
\nTute tuge mnogo bi\u0161e.
\nOd groba se odili\u0161e
\nPako s Gospom svi cvili\u0161e.
\nTute pla\u010da mnogo bi\u0161e
\nNe more se re\u0107i vi\u0161e.<\/p>\n
Dragi pu\u010de, sad procini,
\nTere s majkom ti procvili.
\nNa kolina sada kle\u010di
\nGospodinu tvomu reci.
\nSlava tebi Svemogu\u0107i
\nKi nas spasi umiru\u0107i;
\nTebi slava i po\u0161tenje,
\nNam gri\u0161nikom opro\u0161tenje.
\nSinu Bo\u017eji budi hvaljen
\nPo sve vike vikov. Amen<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"